Sudska praksa
i načelni stavovi
Naknada materijalne štete
  • Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja, ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice operativnog zahvata na koji je, inače pristao. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2714/92)
  • Fudbalski klub – domaćin, koji je propustio da preduzme sve mere obezbeđenja prema pravilniku kluba, odgovara fudbalskom sudiji za štetu koju su prouzrokovali navijači na njegovom automobilu parkiranom ispred svlačionice. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1015/90)
  • Tužilac ima prava  na naknadu štete u smislu člana 156 st. 3 ZOO koju je pretrpeo ili trpi na usevima na svom poljoprivrednom zemljištu usled hlada od susedne šume tuženog. Pri tom nema uticaja činjenica da je tužiočevo zemljište dobilo nižu klasu i da zbog toga plaća manji porez. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 854/87)
  • Preduzeća koja vrše komunalnu i drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu. (Vrhovni sud Srbije, Rev.3186/99 od 01.09.1999.g.)
  • Organizacija koja je izvršila prskanje pšenice preparatima otrovnim za pčele, a prethodno nije obavestila pčelare na tom području da će se vršiti prskanje, kako bi ovi preduzeli zaštitne mere, odgovorna je za naknadu štete koju su pretrpeli pčelari. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev.854/87)
  • Prouzrokovanje štete od strane maloletnog lica povlači solidarnu odgovornost tog lica i roditelja, ukoliko između tog dela i dužnog vaspitanja, tj. propusta u vaspitanju postoji uzročna veza. (Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž.br.869 od 29.07.2004.g.)
  • Saizvršioci krivičnog dela su solidarno odgovorni za prouzrokovanu štetu, bez obzira na konkretne radnje, koje su u izvršenju krivičnog dela preduzimali. (Vrhovni sud Srbije, Rev.4459/97 od 08.10.1997.g.)
  • Naneta verbalna uvreda od strane tužioca ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja, a ne kao protiv pravni napad na tuženog. (Presuda Opštinskog suda u Ianjici P.br.183/98 od 11.09.2001.g. i Presuda Okružnog suda u Užicu Gž.br.2142 od 16.10.2002.g.)
  • Nužna odbrana isključuje odgovornost za štetu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev.1797/02 od 09.05.2002.g.)
  • Za štetu od paljevine ne odgovara imalac zapaljene stvari, već lice koje je vatru zapalilo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3849/95 od 13.09.1995.g.)
  • Advokat, čijim je posredovanjem stranka zaključila nedozvoljeni pravni posao, dužan je stranci naknaditi svu štetu koja je iz takvog ugovora za stranku proistekla. (Vrhovni sud Srbije, Rev.295/89)
  • Naknada štete koju prouzrokuje sud, ostvaruje se tužbom podnetom protiv države. (Vrhovni sud Srbije, Rev.6203/2002 od 10.11.2002.g.)
  • Lovačko društvo je odgovorno za štetu koju, lovostajem zaštićena divljač pričini. (Vrhovni sud Srbije, Rev.563/99 od 22.06.1999.g.)
  • Za štetu koju pričini medved, za koga je propisana trajna zabrana lova odgovara Republika Srbija, čiji je organ propisao trajnu zabranu lova pod uslovom da je oštećeni preduzeo propisane mere za sprečavanje štete od divljači. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1516/98)
  • Usled smrti pacijentkinje nad kojom je uz njen pristanak lekar odgovarajuće specijalnosti izvršio abortus, odgovara isključivo štetnik, pa nema uslova za podeljenu odgovornost. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1048/98 od 18.03.1997.g.)
  • Za štetu koja nastane usled nestručne vožnje vozača gradskog saobraćaja, tako što je usled naglog kočenja autobusa putnica pala u autobusu i povredila nogu, odgovorna je organizacija udruženog rada-javnog prevoza u kojoj je vozač zaposlen. (Viši privredni sud Pž.4436/88)
  • Radna organizacija za održavanje puteva odgovorna je za štetu oštećenom u slučaju kada je do štete došlo usled propusta radne organizacije da put pospe solju ili nekim drugim sredstvima, kako bi sprečila stvaranje leda na putu i na taj način put učinila bezbednim za saobraćaj. (Vrhovni sud srbije, Rev.222/84)
  • Greda za fizičke vežbe je opasna stvar pa za štetu koju pretrpi učenik zbog pada sa grede na času fizičkog vaspitanja odgovara njen imalac-škola. (Vrhovni sud Srbije, rev.4525/97 od 19.05.1998.g.)
  • Vlasnik šahta na trotoaru odgovara za štetu od opasne stvari. (Vrhovni sud Srbije, Rev.2655/97 od 09.09.1997.g.)
  • Za štetu nastalu usled požara izazvanog varnicom koja je izletela iz dimnjaka pomoćne stambene zgrade tužene, a koji dimnjak nije sagrađen po pravilima struke, odgovorna je tužena kao vlasnik zgrade i dimnjaka – imalac opasne stvari. (Presuda Okružnog suda u Zrenjaninu, Gž.1607/95 od 26.11.1997.g.)
  • Njiva nije opasna stvar pa za štetu od vatre na njivi ne odgovara imalac njive, po pravilima objektivne odgovornosti, već lice koje je vatru zapalilo. (Vrhovni sud Srbije, Rev.3849/95 od 13.09.1995.g.)
  • Šteta nastala od ujeda psa, tretira se kao šteta od opasne stvari i za nju odgovara njen imalac. (Vrhovni sud Srbije, Rev.2978/95 od 12.07.1995.g.)
  • Za štetu prouzrokovanu neispravnim liftom, kao opasnom stvari, odgovorna su društveno pravna lica koja su nosioci prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja stanovima u društvenoj svojini, odnosno organizacija na koju su društveno-pravna lica prenela ta prava i etažni vlasnici. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1065/85)
  • Proizvođač odgovara za opasna svojstva stvari ako nije preuzeo sve što je potrebno da štetu spreči. (Vrhovni sud Srbije, Rev.3973/97 od 30.09.1997.g.)
  • Isporučilac je dužan da proizvođaču obezbedi kontinuirano snabdevanje električnom energijom. Izuzetno u slučaju kvara ili više sile, isporuka električne energije može biti privremeno obustavljena ili ograničena i isporučilac je dužan da radove na otklanjanju kvara, koji je posledica više sile, otkloni u što kraćem roku vodeći računa o vremenu koje najviše odgovara potrošačima, a u protivnom odgovara za štetu koju potrošači električne energije pretrpe. (Viši privredni sud, Pž.3119/95 od 16.05.1995.g., Sudska praksa privrednih sudova 4/95)
  • Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Vreme donošenja sudske odluke podrazumeva i kraći vremenski period od dana utvrđivanja štete (veštačenja) do dana donošenja prvostepene presude. (Vrhovni sud Srbije, Rev.3618/04 od 26.01.2005.g.)
  • Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru odgovara za štetu (smrt, telesna povreda, ...) koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti – gibanja publike i opšteg nereda. (Vrhovni sud Srbije, Rev.6348/98 od 24.03.1998.g.)
  • Za štetu prouzrokovanu aktom nasilja odgovaraju sve zajedno ili posebno svaka društveno politička zajednica na čijoj teritoriji je šteta nastala. (Vrhovni sud Srbije, Rev.106/86)
  • Pravosnažno okončan postupak u sporu radi novčanog potraživanja, nije smetnja da se u novom postupku ostvari zahtev za naknadu štete usled obezvređivanja dosuđenog iznosa. (Vrhovni sud Srbije, Gž.108/94 od 05.10.1994.g., Bilten sudske prakse VSS 4/94)
  • Nužne troškove sahrane sačinjavaju i troškovi pogrebnog ceremonijala, uključujući i druge uobičajene troškove vezane za sahranu, kao što su odeća žalosti pokojnikovog bračnog druga i najbliže srodnike, troškove uređenja groba neposredno posle sahranjivanja, troškovi održavanja groba koji se u skladu sa propisima plaćaju prilikon obezbeđenja grobnog mesta i troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. (Rešenje Okružnog suda u Požarevcu, Gž.567/98 od 17.05.1998.g.)
  • Troškovi podušja (četrdesetodnevni, polugodišnji i godišnji pomen) uzimaju se u obzir pri odmeravanju naknade štete zbog smrti bliskog srodnika, s tim što se visina naknade određuje prema mesnim običajima. (Vrhovni sud Srbije, Rev.230/94 od 17.02.1994.g.)
  • Autoru scenarija reprizno emitovane drame posle isteka ugovorenog roka od tri godine, pripada pravo na naknadu štete zbog povrede imovinskog i moralnog autorskog prava. (Vrhovni sud Srbije, Gž.406/83, Bilten sudske prakse Višeg privrednog suda u Beogradu, I-VI/1984.g.)
  • Učesnik sportske igre kome drugi igrač pri igri nanese telesnu povredu, nema pravo na naknadu štete nastale telesnom povredom, izuzev ako mu je povreda nanesena namerno ili grubim kršenjem pravila sportske igre. (Zaključak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne štete od 15.01.1986.g.)
  • Naknada nematerijalne štete
    • Naknada nematerijalne štete je satisfakcija koja se daje oštećenom fizičkom licu za štetu koju je pretrpeo na nekom svom nematerijalnom dobru, pa se ne može vezivati za slučaj povrede ugleda pravnog lica. (Vrhovni sud Srbije, Rev.611/01 od 25.12.2002.g.)
    • Utvrđivanje novčane naknade (satisfakcije) za neimovinsku štetu predstavlja primenu materijalnog prava. (Načelni stav Zajedničke sednice Saveznog suda, republičkih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 23.05.1979.g.)
    • Imovno stanje štetnika nije bitan element kod odmeravanja visine naknade neimovinske štete. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1504/98 od 21.04.1998.g.)
    • Pravno lice nema prava na naknadu nematerijalne štete. (Presuda Višeg trgovinskog suda, Pž.7022/02 od 30.10.2002.god.)
    • Zbog povrede poslovnog i društvenog ugleda pravnog lica, ono ima pravo samo na naknadu materijalne, a ne i nematerijalne štete. (Vrhovni sud Srbije, Rev.4765/99 od 27.10.1999.g.)
    • Neobjavljivanje čitulje o sahrani propustom radnika tuženog lista, supruga i sin pokojnika pretrpeli su nematerijalnu štetu. (Okružni sud u Beogradu, Gž.5987/94)
    • Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednike ukoliko je potraživanje utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom ili sporazumom. (Vrhovni sud Srbije, Rev.6734/99 od 22.03.2000.g.)
    • Neistinita informacija koja se objavi u listu je osnov za utvrđivanje naknade nematerijalne štete zbog nanetog psihičkog bola izazvanog povredom ugleda i dostojanstva istog. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev.504/ od 17.09.2003.g.)
    • Naneta verbalna uvreda od strane tužioca ima se ceniti kao doprinos tužioca nastanku štetnog događaja, a ne kao protivpravni napad na tuženog. (Presuda Opštinskog suda u Ivanjici, P.br.183/98 od 11.09.2001.g. i Presuda Okružnog suda u Užicu, Gž.br.2142 od 16.10.2002.g.)
    • Preduzeće je dužno da naknadi štetu radniku za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti nastale zbog profesionalnog obolenja – vibracione bolesti, po principu objektivne odgovornosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev.6875/98 od 06.07.1999.g.)
    • Duševni bolovi zbog neosnovanog lišenja slobode predstavljaju jedinstveni vid štete, koji obuhvata sve štetne posledice nematerijalne prirode, vezane za ličnost oštećenog, proistekle iz neosnovanog lišenja slobode. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1776/98 od 28.07.1998.g.)
    • Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode, kao i naknada štete zbog neopravdane osude, dosuđuje se u jedinstvenom iznosu, jer je reč o jedinstvenoj nematerijalnoj šteti. (Vrhovni sud Srbije, Rev.41/97 od 26.02.1997.g.)
    • Lice prema kome je odbijena optužba zbog odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja, nema pravo na naknadu štete zbog povrede ugleda. (Vrhovni sud Srbije, Rev.4528/96 od 13.11.1996.g.)
    • Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog vođenja krivičnog postupka i određivanja pritvora pripada samo napred oštećenom licu, a ne i članovima njegove uže porodice, a radi se o jedinstvenom vidu štete vezane za ličnost oštećenog. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1742/91)
    • Brojni ožiljci na licu predstavjaju naruženost jakog stepena, koja posebno s obzirom na lokalizaciju, zbog izloženosti okolini, prouzrokuje kod povređenog duševne bolove i stvara kompleks inferiornosti, za šta mu, kao poseban vid nematerijalne štete, pripada pravo na pravičnu novčanu naknadu u skladu sa čl.200 ZOO, kao satisfakcija trpljenjima. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1032/85)
    • Pravo na naknadu štete prpada i licu zadržanom u pritvoru, a krivičnom presudom mu je izrečena kazna uslovne osude u određenom trajanju. (Savezni sud, GŽ.3/91)
    • Neosnovanim lišenjem slobode tužiocu je nanet duševni bol zbog povrede slobode kretanja, a javnim objavljivanjem toga događaja nanet mu je duševni bol zbog povrede ugleda. Objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja vesti o pokretanju krivičnog postupka protiv tužioca za bezčasteće krivično delo narušen je ugled tužioca kao radnog čoveka i došlo je do povrede njegove časti, koja predstavlja trpljenje jakih duševnih bolova u dužem vremenskom trajanju. Pri tom kod dosuđivanja pravične novčane naknade ima se uzeti u obzir da je tužilac propustio da u krivičnom postupku traži javno objavljivanje da je neosnovano lišen slobode. (Vrhovni sud Srbije, Rev.2794/81)
    • Jačina i dužina trajanja fizičkih bolova i straha, kao i duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo zbog estetske naruženosti i umanjenja životne aktivnosti, opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za navedene vidove nematerijalne štete. (Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž.318/05 od 24.02.2005.g.)
    • Novčana naknada nematerijalne štete za pretrpljeni strah može se dosuditi iako oštećeni u saobraćajnom udesu nije pretrpeo telesnu povredu. (Vrhovni sud Srbije, Rev.4283/01 od 24.01.2002.g.)
    • Obmana o trudnoći koju je učinila supruga nije dovoljna da suprug prema njoj ostvari naknadu neimovinske štete zbog osećaja poniženosti i uvređenosti. (Presuda Okružnog suda u Požarevcu, Gž.1017/2001 od 11.11.2001.g.)
    • Kada je sud dosudio naknadu neimovinske štete zbog pretrpljenog straha lakog intenziteta, a nije se izjasnio o intenzitetu straha, tada je imajući u vidu odredbe čl.200 ZOO, materijalno pravo pogrešno primenjeno. Tužilac bi imao pravo na taj vid naknade štete samo u slučaju pretrpljenog straha srednjeg ili jakog inteziteta. (Presuda Okružnog suda u Čačku, Gž.470/05 od 12.04.2005.g.)
    • Prilikom određivanja visine naknade za umanjenje životne aktivnosti uzima se u obzir činjenica u čemu se sastoji umanjenje pojedinih životnih aktivnosti. (Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž.498/04 od 22.03.2004.g.)
    • U slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. (Vrhovni sud Srbije, Rev.189/02 od 11.04.2002.g.)
    • Majka ima pravo naknade štete za duševne bolove koje je pretrpela u štetnom događaju smrću zametka ljudskog bića u njenom telu, koje još nije rođeno. (Vrhovni sud Srbije, Rev.2606/99 od 06.10.1999.g.)
    • Vanbračni drug ima pravo na pravičnu naknadu za duševne bolove zbog smrti lica koje je živelo sa njim, ako je između njega i umrlog postojala trajna zajednica života. (Presuda Saveznog suda, Gzs.2/02 od 13.06.2002.g.)
    • Duševni bol zbog smrti bliskog srodnika je subjektivan, individualan i zavisi od psihološke strukture ličnosti. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1192/04 od 05.05.2004.g.)
    • Zajednica života kao uslov prava na naknadu štete za duševne bolove zbog smrti brata, odnosno sestre postoji i kad je, zbog mentalne retardiranosti, morao biti smešten u ustanovu za zbrinjavanje. (Vrhovni sud Srbije, Rev.465/97 od 06.03.1997.g.)
    • Naknada štete zbog dugog trajanja krivičnog postupka zavisi od toga da li je sud takvim svojim ponašanjem povredio neko od prava ličnosti okrivljenog. (Rešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž.1159/03 od 07.08.2003.g.)
    • Lice pogođeno neistinitom informacijom ima pravo na naknadu nematerijalne štete prema osnivaču i glavnom uredniku lista. (Vrhovni sud Srbije, Rev.113/03 od 05.03.2003.g.)
    • Lice kome su bez njegovog znanja prenete stvari u drugu hotelsku sobu da bi u prethodnoj bio smešten drugi gost, ima pravo na naknadu nematerijalne štete za doživljeno poniženje. (Vrhovni sud Srbije, Rev.1421/97 od 02.04.1997.g., Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 4/97)
    • Tabela osiguravajućih organizacija o visini naknade za pojedine vidove neimovinske štete ne obavezuje sudove prilikom rešavanja sporova ove vrste. (Vrhovni sud Srbije, Rev.380/83)

    Izvori: ,,Naknada štete kroz sudsku praksu,, priredila Gordana Stanojčić, dipl.pravnik, prvo izdanje, 2006.g., ,,Poslovni biro,, d.o.o. Beograd, Bilteni sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, Izbor iz sudske prakse - ,,Glosarijum,, Beograd.