Vrste odgovornosti

Odgovornost po osnovu krivice (subjektivna odgovornost) – ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je nastala bez njegove krivice (ZOO čl. 154). Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom (ZOO čl. 158). Dakle, lice koje je prouzrokovalo štetu svojom krivicom dužno je da je nadoknadi. Pretpostavlja se da je štetnik kriv, ali je ova pretpostavka oboriva. To znači da lice koje je prouzrokovalo štetu može dokazati da nije krivo i tako se osloboditi odgovornosti po osnovu krivice.

Objektivna odgovornost postoji nezavisno od krivice štetnika. Da bi oštećeno lice ostvarilo pravo na naknadu štete potrebno je da dokaže da oštećeni ima obavezu da snosi rizik štete, odnosno neophodno je da oštećeni dokaže da je pretrpeo štetu i da između štete i štetnikove radnje postoji uzročna veza. Štetnik (počinilac) se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile, isključive odgovornosti oštećenog ili nekog trećeg lica.

Odgovornost po osnovu pravičnosti – u odgovornost po osnovu pravičnosti spadaju: 1. odgovornost neuračunljivih lica za štetu koju prouzrokuju drugome, pod uslovom da se nadoknada ne može dobiti od lica koje bilo dužno da vodi nadzor nad njim i da je materijalno stanje štetnika znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenog (ZOO čl. 169); 2. odgovornost roditelja maloletnih počinilaca štete koji su sposobni za rasuđivanje pod uslovom da maloletnik nije sam u stanju da plati naknadu i da je materijalno stanje roditelja znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenog lica (ZOO čl. 169); 3. nadoknada štete koja je prouzrokovana pravno dopuštenim radnjama, koje oštećeni mora da trpi (lica čija su dobra žrtvovana da bi se zadovoljio određeni javni interes ili pak pretežniji interes nekog drugog).

 

Odgovornost za drugog:

  1. odgovornost za maloletnike – maloletna lica do navršene sedme godine života su deliktno nesposobna i za štetu koja ona prouzrokuju drugim licima odgovaraju njihovi roditelji, bez obzira na svoju krivicu. Roditelji se mogu osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoji neki od opštih razloga za isključenje odgovornosti. Roditelji neće odgovarati ni ako je šteta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu. Dete do navršene sedme godine života može, ipak, iz razloga pravičnosti biti obavezano da nadoknadi štetu koju je drugome prouzrokovalo pod uslovom da senadoknada ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim i da je materijalno stanje deteta (štetnika) znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenog (ZOO čl. 169). Za štetu koju počini dete starije od sedam godina odgovaraju roditelji, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Maloletna lica starija od 14 godina su deliktno sposobna i odgovaraju za štetu po opštim pravilima o odgovornosti. Za štetu koju prouzrokuje dete odgovaraju oba roditelja solidarno, ako roditelji ne žive zajedno za štetu odgovara roditelj kod koga se dete nalazilo u trenutku prouzrokovanja štete. Ako dete prouzrokuje štetu dok se nalazi pod nadzorom nekog trećeg lica (vrtić, škola, internat, zdravstvena ustanova) odgovara to lice pod čijim se nadzorom dete nalazilo, ali se to lice može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je nadzor vršilo onako kako je trebalo ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Ako se lice koje je vršilo nadzor nad detetom oslobodi odgovornosti, za štetu odgovaraju roditelji. Ako je dete prouzrokovalo štetu dok je bilo pod nadzorom trećeg lica, za štetu će odgovarati roditelji ako je šteta nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih primera ili poročnih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inače šteta može upisati roditeljima u krivicu. U ovom slučaju oštećeni može da zahteva nadoknadu štete direktno od roditelja, međutim, ukoliko štetu nadoknadi lice koje je vršilo nadzor nad detetom, ono ima pravo da od roditelja traži regres. Roditelji mogu po osnovu pravičnosti biti obavezani da nadoknade štetu koju je prouzrokovalo njihovo maloletno dete sposobno za rasuđivanje pod uslovom da maloletnik nije sam u stanju da plati naknadu i da je materijalno stanje roditelja znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenog lica (ZOO čl. 169).
  2. odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanje (duševno bolesna lica i lica zaostalog umnog razvoja) – za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili iz nekog drugog razloga nije sposobno za rasuđivanje, odgovara lice koje je na osnovu zakona, odluke nadležnog državnog organa ili ugovora dužno da vodi nadzor nad njim. Ovo lice se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je nadzor vršilo onako kako je trebalo ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Duševno bolesna lica i lica zaostalog umnog razvoja su odgovorna za štetu: 1. ako je šteta prouzrokovana za vreme svetlih trenutaka i 2. po osnovu pravičnosti, ako se nadoknada ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim i ako je materijalno stanje štetnika znatno povoljnije od materijalnog stanja oštećenog.
  3. odgovornost za pomoćnike -  kada određeno lice (gospodar posla) angažuje pomoćnika kako bi obavilo određeni posao ono je odgovorno za štetu koju pomoćnik prouzrokuje. Ovde možemo razlikovati dve situacije: 1. pomoćnik može prouzrokovati štetu licu koje je sa gospodarom posla zaključilo ugovor o delu (npr. određeno lice dogovori sa zidarom da mu sagradi šupu, a zidar sa sobom povede još jednog kolegu da mu pomogne), dakle između odgovornog lica i oštećenog od ranije postoji obligacioni odnos. Radnje koje je preduzeo pomoćnik smatraju se radnjama gospodara posla. Gospodar posla odgovara jedino za štetu koja je prouzrokovana radnjama pomoćnika koje su preduzete u cilju izvršenja obaveze gospodara posla ili u vezi sa tim. Pomoćnik prilikom obavljanja posla treba da pokaže onoliko znanja, pažnje i umešnosti, koliko se zahteva i od gospodara kada on sam lično obavljao posao. Zato gospodar posla odgovara uvek kada bi se određena radnja njemu mogla upisati u krivicu, on se može osloboditi odgovornosti jedino ako dokaže da se radnja kojom je prouzrokovana šteta njemu ne bi mogla upisati u krivicu. Sa druge strane treba znati da ukoliko određeno lice angažuje sebi zamenika za jedno tačno određeno vreme onda odgovara jedino ako je pogrešio u izboru lica; 2. pomoćnik može prouzrokovati štetu nekom trećem licu (npr. slučajnom prolazniku padne cigla na glavu koju je pomoćnik ispustio) u kom slučaju gospodar posla odgovara ako nije pokazao potrebnu pažnju prilikom izbora ili u nadziranju pomoćnika, ili prilikom davanja instrukcija i opreme. Gospodar posla se može osloboditi odgovornosti ukoliko dokaže da je u napred navedenim situacijama bio pažljiv koliko je trebalo. Solidarno sa gospodarom za štetu odgovara i pomoćnik, ako je kriv.
  4. odgovornost poslodavca za zaposlene – za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara  poslodavac kod koga je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Oštećeni ima pravo da zahteva nadoknadu štete od poslodavca, ali i direktno od zaposlenog ako je on štetu prouzrokovao namerno (umišljajno) (ZOO čl. 170). Poslodavac odgovara samo za štetu koju zaposleni pričini u radno vreme i na radnom mestu u delokrugu poslova koji su mu povereni. Lice koje je oštećenom nadoknadilo štetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo od tog zaposlenog da zahteva naknadu plaćenog iznosa (pravo na regres od zaposlenog). To pravo zastareva u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade štete (ZOO čl. 171).
  5. odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ – pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je štetu skrivilo namerno ili krajnjom nepažnjom, to pravo zastareva u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade (ZOO čl. 172).

 

Odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti – šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete (ZOO čl. 173). Stvari od kojih preti prekomerna opasnost štete jesu opasne stvari. Prema definiciji koju je dao Mihailo Konstantinović opasne su sve pokretne i nepokretne stvari koje svojim položajem, svojstvima ili samim postojanjem predstavljaju povećanu opasnost za okolinu, one stvaraju rizik štete koji se ne može uvek izbeći ni pri najvećoj mogućoj pažnji, i to je upravo ono što ih čini opasnim. Opasna delatnost je svaka ljudska delatnost od koje preti veća, neuobičajena opasnost štete, koja se ne može uvek, ni uz najveću pažnju, izbeći. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi (ZOO čl. 174). Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način, za štetu ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran (ZOO čl. 175). Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice kome je imalac poverio stvar da se njome služi, ili lice koje je inače dužno da je nadgleda, a nije kod njega na radu. Ako imalac poveri opasnu stvar licu koje nije osposobljeno ili nije ovlašćeno da njome rukuje, odgovaraće za štetu od opasne stvari. Imalac opasne stvari se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od uzroka koji se nalazio van stvari, a nije se mogao predvideti ni izbeći, ako je šteta nastala isključivo radnjom oštećenog ili trećeg lica.
Posebni slučajevi odgovornosti za štetu od opasne stvari:

  1. odgovornost za štetu u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu
  2. odgovornost proizvođača stvari sa nedostatkom
  3. odgovornost za štetu koju je izazvala životinja
  4. odgovornost za štetu koju je izazvala građevina

 

Posebni slučajevi odgovornosti:

  1. Odgovornost usled terorističkih akata, javnih demonstracija ili manifestacija
  2. Odgovornost organizatora priredbi
  3. Odgovornost zbog uskraćivanja neophodne pomoći
  4. Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora
  5. Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa
  6. Odgovornost u slučaju povrede autorskih i srodnih prava

 

 Podeljena odgovornost postoji u slučaju kada je oštećeni doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, tada oštećeni ima pravo na naknadu štete, ali koja je umanjena srazmerno njegovom doprinosu nastanku štete. Kada se ne može utvrditi koji deo potiče od radnje oštećenog lica tada sud određuje iznos naknade vodeći računa o okolnostima konkretnog slučaja.

 

Odgovornost više lica za istu štetu (solidarna odgovornost) – za štetu koju je više lica prouzrokovalo zajedno, svi učesnici odgovaraju solidarno. Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu štetu i lica koja su je prozrokovala radeći nezavisno jedan od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj šteti (ZOO čl.206).
Naručilac i izvođač radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju trećem licu za štetu koja mu nastane u vezi sa izvođenjem tih radova (ZOO čl.207).
Udeo svakog štetnika u prouzrokovanoj šteti, a prema njemu i udeo u iznosu naknade štete, se određuje prema njegovoj krivici i težini posledice koja je proizašla iz njegovog delovanja. Ako se na ovaj način ne može utvrditi udeo onda na svakog štetnika pada jednak deo. Solidarni dužnik koji je isplatio oštećenom više nego što otpada na njega ima pravo da od svakog od ostalih solidarnih dužnika zahteva da mu naknadi ono što je platio za njega (ZOO čl. 208).