Vrste štete
  1. Materijalna i nematerijalna šteta – materijalna šteta nastaje na imovinskim (materijalnim) dobrima; nematerijalna šteta nastaje na neimovinskim dobrima (život, zdravlje, fizički i psihički integritet, čast, sloboda, ugled itd.)
  2. Stvarna šteta i izmakla dobit – stvarna šteta predstavlja umanjenje postojeće imovine; izmakla dobit predstavlja sprečavanje uvećanja imovine
  3. Neposredna i posredna šteta – neposredna šteta je direktna posledica štetne radnje, dok je posredna šteta indirektna posledica štetne radnje
  4. Pozitivni i negativni interes – pozitivni interes (šteta zbog neispunjenja) je šteta koja nastaje zbog neispunjenja ugovorne obaveze; negativni interes je šteta koju određeno lice trpi zato što je opravdano verovalo da će zaključiti određeni ugovor sa određenim licem ili pak zato što je opravdano verovalo da je ugovor koji je već zaključen punovažan
  5. Konkretna i apstraktna šteta – konkretna šteta je ona šteta čije je postojanje stvarno dokazano i iznos konkretno utvrđen; apstraktna šteta je ona šteta čije se postojanje i iznos ne moraju dokazivati pošto se njeno postojanje pretpostavlja, a iznos naknade štete se procenjuje na osnovu unapred propisanih opštih kriterijuma
  6. Predvidiva i nepredvidiva šteta – predvidiva šteta je ona šteta koja se u vreme zaključenja ugovora mogla predvideti; nepredvidiva šteta je ona šteta  koja se u vreme zaključenja ugovora nije mogla predvideti
  7. Postojeća, buduća i eventualna šteta – postojeća šteta je ona šteta koja je već pruzrokovana i čije posledice su već nastale; buduća šteta je ona šteta koja će u budućnosti sigurno nastupiti – može da se manifestuje kao nastavak štete koja se već trpi ili kao šteta koja tek treba da nastupi nakon što je štetna radnja preduzeta; eventualna šteta je ona šteta za koju postoji mogućnost da će nastupiti u budućnosti, nakon što je štetna radnja preduzeta